Retorska pitanja

Posted by Nastavnica Milena on 8. aprila 2014. in Uncategorized

Kombinacija znaka uzvika i znaka pitanja na kraju rečenice (?! ili !?) u Pravopisu srpskog jezika nema posebno ime. Kaže se samo da se ova dva znaka zajedno nalaze na kraju onih rečenica kojima se u neverici, čuđenju ili neslaganju ponovo postavlja pitanje o nečemu što je već na neki način poznato. (Nije valjda baš to rekao!?). Ove rečenica se nazivaju retorska pitanja.

To nisu prava pitanja, jer na njih ne očekujemo odgovor.

Permalink

Postavi komentar

Јотовање у трпном глаголском придеву

Posted by Nastavnica Milena on 3. aprila 2014. in Граматика, Uncategorized

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ити/-ети, а прво лице једнине презента на -им, трпни придев настаје тако што се на презентску основу додаје наставак-ен.

Уколико се презентска основа завршава непалаталним сугласником (ц, д, г, х, к, л, н, с, т и з), долази до јотовања.

НАСЕЛИТИ – НАСЕЛИМ – НАСЕЛЈЕН – НАСЕЉЕН

ОЧИСТИТИ – ОЧИСТИМ – ОЧИСТЈЕН – ОЧИШЋЕН

ЉУБИТИ – ЉУБИМ – ЉУБЈЕН – ЉУБЉЕН

Permalink

3 komentara

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Posted by Nastavnica Milena on 3. aprila 2014. in Граматика

У српском језику помоћни глаголи су: ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ. Они имају посебне облике.

Глагол ЈЕСАМ има само облике презента:

1. јесам (сам) 1. јесмо (смо)

2. јеси (си) 2. јесте (сте)

3. јесте (је) 3. јесу (су)

Одричан облик пом. глагола ЈЕСАМ:

1. нисам 1. нисмо

2. ниси 2. нисте

3. није 3. нису

___

Помоћни глагол БИТИ има све облике осим трпног глаголског придева

Презент:

1. будем 1. будемо

2. будеш 2. будете

3. буде 3. буду

Перфекат

1. сам био 1. смо били

2. си био 2. сте били

3. је био 3. су били

Аорист

1. бих 1. бисмо

2. би 2. бисте

3. б и 3. би

Имперфекат

1. бејах/бех 1. бејасмо/бесмо

2. бејаше/беше 2. бејасте/бесте

3. бејаше/беше 3. бејаху/беху

Плусквамперфекат

1. били смо/ бејасмо били…

Футур 1

1. ћу бити/ бићу…

Футур 2

1. будем био…

Потенцијал

1. бих био…

Императив

1. –

2. буди…

Глаголски прилог прошли – бивши

Глаголски прилог садашњи – будући

—

Помоћни глагол ХТЕТИ – има све облике осим трпног придева.

Презент

1. хоћу/ћу…

Перфекат

1. хтео сам…

Аорист

1. хтедох/хтех

2. хтеде/ хте

3. хтеде/хте…

Имперфекат

1. хоћах 1. хоћасмо

2. хоћаше 2. хоћасте

3. хоћаше 3. хоћаху

Императив

1. – 1. хтеднимо

2. хтедни 2. хтедните

3. (нека хоће) 3. (нека хоће)

Глаголски прилог прошли – хтевши/ хтев

Глаголски прилог садашњи – хотећи

Permalink

Postavi komentar

ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ

Posted by Nastavnica Milena on 3. aprila 2014. in Jezičke nedoumice, Uncategorized

Слог је гласовна јединица која се остварује једним изговорним захватом. Може га чинити и један глас, под условом да је то самогласник.

Носиоци слогова су вокали, а у неким речима то може бити и сонант Р. У том случају Р се назива слоготворно Р (Рђав, поцРнети, смРт).

Граница међу слоговима је најчешће иза самогласника,а испред сугласника. Међутим, треба знати и следеће:

када се у средини речи нађе више сугласника од којих је на првом месту неки струјни (З, Ж, С, Ш, Ф, Х) или сливени (Ћ, Ч, Ђ, Џ, Ц), граница слога биће испред те групе гласова:

ЛА-СТА, ПО-ШТА, ГРО-ЖЂЕ, ЗВЕ-ЗДА, У-СА-ХНУ-ТИ, НА-ФТА, ВО-ЋКА, МА-ЧКА, ЧЕ-ШЋИ, У-ЗМИ-ТЕ…

граница слога биће испред сугласничке групе ако се у групи на првом месту налази било који сугласник осим сонанта, а на другом месту сонант (В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ):

ТО-ПЛА, ТО-ПЛО-ТА, СВЕ-ТЛОСТ, ТО-ПЉЕН, ДО-БРА, ПРЕ-БРА-НАЦ…

ако групу сугласника чине два сонанта, граница слога биће између њих:

ТРАМ-ВАЈ, ДИМ-ЉИВ, ЛОМ-ЉЕН, МАР-ВА, МАР-ЉИВ, АВ-ЛИ-ЈА, ИН-ВА-ЛИД…

ако је на првом месту у сугласничкој групи праскави сугласник (Б, Г, Д, П, К, Т), а на другом било који сугласник осим сонаната Ј, В, Л, Љ И Р, граница слога долази између њих:

ЛЕП-ТИР, ЛОП-ТА, СРЕД-СТВО, ПРИ-ПО-ВЕТ-КА, ВЕ-РИД-БА, ЈАД-НИ…

ако је у групи од два сонанта на другом месту сонант Ј због ијекавског изговора речи, граница слога долази испред те групе:

ЧО-ВЈЕК, ЖИ-ВЈЕ-ТИ, У-МЈЕ-ТИ, ГО-РЈЕ-ТИ..

Дата подела речи на слогове је фонетска, зависи од природе гласова. Међутим, у сложеним речима често се јавља тзв. психолошка граница:

Уместо фонетске поделе РА-ЗЉУ-ТИ-ТИ, О-ДУ-ЗЕ-ТИ, И-СТЕ-РА ТИ…

имамо овакву поделу: РАЗ-ЉУ-ТИ-ТИ, ОД-У-ЗЕ-ТИ, ИС-ТЕ-РА-ТИ…

Разлог за овакву поделу речи на слогове јесте чињеница да се префикси раз-, од-, из- осећају као посебни делови сложених речи и имају своје значење.

Граматика српскога језика, Живојин Симић и Љубомир Поповић

Permalink

Postavi komentar